НАЈЧЕШЋИ ПРОБЛЕМИ ПРИЛИКОМ ПИСАЊА РУКОМ

Учење писања је компликован процес.

Погрешно држање прибора за писање. Постоји исправан начин писања који осигурава лакоћу писања слова и течно писање. Многа деца су склона да држе оловку целом шаком, што им онемогућава писање правилних облика и присиљава их да покрећу целу руку.  Нека деца су склона да држе прибор за писање преблизу врху ометајући само писање. Код писања, визуелно поље је веома битно. Како би правилно писало дете мора да види врх прибора за писње и његово место контакта са папиром. Такође је битна визуелна провера током писања, што помаже детету да правилно запамти слова, и ако је потребно сместа исправи линију писања. Ова лоша навика има и друге последице, као што је лоше држање леђа и замарање мишића. 

Тешкоће при постављању тела. Пре започињања постављања прибора за писање морамо усмерити дете ка постављању према папиру на коме пише. Ако, на пример, поставимо папир право испред детета његов лакат ће се наћи приљубљен уз торзо што ће онемогућавати покрете писања с лева на десно. Ако пак поставимо папир под углом, настаје потпуна слобода покрета па ће дете моћи да помера ручни зглоб с повећаном флексибилношћу. Одређени ниво флексибилности прстију им омогућава писање писаним словима.

Прибор за писање има кључну улогу у учењу писања.

Прибор за писање мора имати довољно велики пречник како би га дете лакше држало; најпримеренија величина за мале дечје руке од 4 до 8 година старости је између 8 и 11 мм. Прибор за писање мора бити удобан при држању и омогућавати слободу покрета. Неки од постојећих прибора намећу један начин држања (за леворуке или десноруке). Овакав прибор деци намеће одређени начин држања, чинећи да губе време покушавајући да правилно наместе шаку и прсте.

Текст је прегледао David Boisdevesys, BIC-ов дизајнер производа и ергономиста, као и Philippe Kotska, стручњак за психомоторику.